163 godine od rođenja Roberta Boša – upoznajte osnivača naše kompanije

Na današnji dan pre 163 godine rođen je Robert Boš, tvorac naše kompanije i čovek čije je nasleđe ostavilo neizbrisiv trag u svetu tehnologije i inovacija.

Robert je rođen u Albeku kod Ulma, u južnoj Nemačkoj, kao jedanaesti od dvanaestoro dece. Njegovi roditelji su pripadali višoj klasi zemljoradnika u regionu. Otac mu je bio veoma dobro obrazovan, a stav o važnosti obrazovanja se trudio da prenese i na svoju decu.

Boš je pohađao srednju tehničku školu u Ulmu, ali je od malih nogu znao da njegovi snovi i ambicije leže van učionice: „Manje-više sam se provlačio kroz školu... nedostajalo mi je potrebnog strpljenja i ambicija“, rekao je Robert. Sa petnaest godina, poslušao je očev savet i započeo trogodišnje šegrtovanje za preciznog mehaničara.

Nakon završene obuke, konačno je imao slobodu da istražuje, proširi svoje vidike i znanje. Kako bi naučio više o električnom inženjerstvu i prevazišao svoj „strah od tehničke terminologije“, 1883. godine je pohađao zimski semestar Politehničke škole Univerziteta u Štutgartu i to kao neregistrovani student.

Njegova želja za znanjem odvela ga je prvo u Sjedinjene Američke Države, gde je nakratko radio u Edisonovoj fabrici „The Edison Machine Works“ u Njujorku, a zatim vreme provodi u „Siemens Brothers“ fabrici u Londonu.

Nakon ovih iskustava, Robert Boš se opredeljuje za sopstveni biznis i u novembru 1886. otvara Radionicu za preciznu mehaniku i elektrotehniku u Štutgartu. Upravo u ovoj radionici je stvoren visokonaponski uređaj za magnetno paljenje sa svećicom, koji je zaslužan za neverovatan rast i razvoj kompanije. Robert svoju prvu fabriku otvara 1901. godine, a u narednim godinama nastavlja da se širi po okolnim državama. Do 1913. poslovanje kompanije Bosch van Nemačke je obuhvatalo čak 88 odsto ukupne prodaje.

Za Boša se govorilo da ima takozvani „Midin dodir“ prilikom odabira partnera i saradnika. Ono čega se on čvrsto pridržavao je održavanje direktnog kontakta sa svim kolegama.

Umesto da jednostavno zarade platu, on je težio da svi zaposleni osećaju da su deo šire slike i da su ključan deo celokupnog poslovanja kompanije. Boš je od svojih saradnika dobio nadimak „otac Boš“ jer su prepoznali njegov osećaj dužnosti prema radnoj snazi i njihovom zadovoljstvu.

S druge strane, Boš je imao malo strpljenja za nered na radnom mestu ili loš kvalitet izrade. Godine 1919. pokrenuo je interne novine Bosch-Zunder, koje zaposleni širom sveta i dan-danas čitaju, i u njima izložio ovaj stav: „Uvek sam postupao u skladu sa principom da bih radije izgubio novac nego poverenje. Integritet mojih obećanja, vera u vrednost mojih proizvoda i vera u moju časnu reč uvek su imali veći prioritet za mene nego prolazni profit“. Bosch-Zunder je lansiran kako bi motivisao saradnike i stvorio veći osećaj zajedništva.

Bošova najdublja želja je bila da svi zaposleni budu obavešteni o tome šta se dešava u kompaniji i često je objavljivao članke u novinama.

Pored toga što je bio veoma uspešan biznismen, Robert je takođe bio posvećen društvenoj odgovornosti i donirao izdašne količine novca za dobrotvorne projekte, posebno u oblasti obrazovanja i zdravstva. Kao nepokolebljivi demokrata i pacifista, politički je bio daleko ispred svog vremena.

Pored donacija školama, koledžima i univerzitetima, fokusirao se i na stručno obrazovanje odraslih. Njegove inicijative dostigle su svoj vrhunac otvaranjem Robert Bosch bolnice u Štutgartu 1940. godine.

Što se tiče privatnog života, Robert Boš se ženio dva puta. Sa prvom suprugom Anom bio je u braku skoro 40 godina i imao četvoro dece, međutim prerana smrt njihovog sina i ćerke je stvorila preveliki pritisak na njihov odnos što je rezultiralo razvodom. Godinu dana kasnije, oženio se drugom suprugom Margaret sa kojom je imao dvoje dece. Sa njima je ubrzo napustio dom u Štutgartu i preselio se na farmu blizu Minhena.

Život u prirodi je oduvek bila Bošova strast, voleo je planinarenje i često bi vodio porodicu na planinarske izlete tokom letnjeg raspusta. Takođe je bio strastveni lovac, a poziv za učešće u lovu sa Bošom je bio znak da ste veoma cenjeni što je bilo posebno važno među njegovim poslovnim saradnicima. U ovom periodu Boš se odrekao odgovornosti svakodnevnog odlaska na posao i sve manje se pojavljivao u javnosti. Manjak obaveza mu je omogućilo da vreme provodi uživajući u porodičnom životu i putujući svetom u pratnji supruge.

Robert Boš je preminuo 12. marta 1942. godine u svojoj 80. godini života. Za sobom je ostavio testament sa preciznim instrukcijama za svoje naslednike. „Najveća želja mi je da kompanija bude zaštićena u svojoj suštini... za što više budućih generacija, i da ostane u svakom trenutku finansijski nezavisna, autonomna i sposobna da preuzme odgovarajuće mere“. Ova vizija živi i dan-danas i inspiriše zaposlene širom sveta, čineći je ne samo testamentom jednog vizionara već i uputstvom za trajni uspeh i integritet kompanije.