Automobili i više od toga 1926–1945.
Kompanija Bosch je savladala prepreke izazvane ekonomskom krizom i režimom, sve dok Drugi svetski rat nije doneo nove izazove.
Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva — druga osovina
Nakon mnogo godina proizvodnje, 1927. godine došlo je do inovacije koja će trajati sve do danas — pumpa za ubrizgavanje dizel goriva. Ovo je bila reakcija kompanije Bosch na dalji razvoj dizel motora, koji za razliku od benzinskih motora nisu zahtevali magnetno paljenje. U početku korišćena samo za kamione, prva pumpa za ubrizgavanje dizel goriva za automobile izašla je na tržište 1936. godine.
Luk sa više žica — nove poslovne linije
Velika kriza u nemačkoj automobilskoj industriji dovela je kompaniju Bosch do ponovnog razmišljanja o svom asortimanu proizvoda iz 1926. godine. To je bila inspiracija za kombinaciju strategija koje su se u prošlosti pokazale uspešno — poboljšanje i razvoj proizvoda do faze serijske proizvodnje i razvoj elektronskih alata i termotehnike zajedno sa potpuno novim proizvodima, kao što su radio i televizijska tehnologija.
Električni alati
Mašinice za kosu i bušilice
Inženjer kompanije Bosch, Hermann Steinhart, 1927. godine se u svojoj radionici za testiranje susreo sa uređajem koji ga je odmah fascinirao. Uređaj „Forfex“ je imao integrisan motor u ručici, što je otvorilo veliki broj mogućnosti. Steinhartovo odeljenje je prvobitno dovelo Forfex do serijske proizvodnje, pre nego što je razvilo koncept za kreiranje prvih bušilica narednih godina. Tim je kao pogone za testiranje koristio fabrike za proizvodnju kompanije Bosch.
Slika: Bušilica kompanije Bosch u upotrebi (1936. godina)
Izvrsnost alijanse — proizvodnja sa jakim partnerom
Skoro deset godina nakon završetka rata, prodaja u inostranstvu je porasla za samo 34 procenta. Visoki troškovi transporta i carinske barijere naveli su kompaniju Bosch da isproba alternativu. U Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Italiji, kompanija je tražila partnere za lokalnu proizvodnju, dok su partnerske kompanije u Australiji i Japanu proizvodile proizvode pod Bosch licencom. Do 1932. godine, prodaja u inostranstvu je porasla na 55 procenata.
FESE
Revolucionarna tehnologija
Zajedno sa škotskim revolucionarom televizije John Logie Bairdom i kompanijama Zeiss Ikon i Loewe, kompanija Bosch je osnovala Fernseh AG (FESE) 1929. godine. Godine istraživanja su konačno dovele do velikog uspeha. Fondacija FESE je isporučila prve elektronske uređaje za snimanje Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine, a iste godine je prezentovala prve prijemnike za kućnu televiziju. Tokom rata, fondacija FESE je prekomandovana u vojne svrhe kako bi razvila bombu sa ugrađenom kamerom kojom može da se upravlja daljinski preko televizijske slike. Kraj rata je zaustavio ovaj projekat tokom faze testiranja.
Slika: prijemnik za kućnu televiziju (1938. godina)
Ubrizgavanja benzina za motore aviona i tehnologija televizije
Kada su nacionalisti preuzeli vlast, kompanija Bosch se našla pred velikim izazovima. Režim je naložio istraživanje i razvoj tehnologije za ubrizgavanje benzina u avionske motore i pokrenuo je izgradnju novih postrojenja. Tehnologija televizije je delom postala fokus vojnog interesa. Prodaja kompanije u inostranstvu pala je za devet procenata 1939. godine.
Naoružanje i prisilni rad
Sa početkom Drugog svetskog rata, kompanija Bosch je ponovo prebačena na vojnu proizvodnju. Vojska je bila tako snažno motorizovana da je automobilskim aktivnostima kompanije dozvoljeno da nastave. Kao što je to bio slučaj u čitavoj nemačkoj industriji, saradnike koji su pozvani u vojnu akciju zamenili su prisilni radnici sa okupiranih teritorija, od kojih su neki bili prisiljeni da žive i rade u nehumanim uslovima.
Otpor i zaštita Jevreja
S druge strane, menadžment kompanije Bosch aktivno je podržavao otpor režimu nacionalista. U samom centru bio je Carl Friedrich Goerdeler koji je imenovan za savetnika kompanije. Proterani Jevreji su takođe bili angažovani kako bih ih spasili od deportacije u koncentracione logore ili su dobijali finansijsku pomoć kako bi im pomogli da emigriraju.
Kraj
Tokom rata, alijansa je više puta bombardovala Bosch fabrike. Robert Bosch nije doživeo da bude svedok tome kako su neki delovi njegovih fabrika sravnati sa zemljom, pošto je preminuo 1942. godine. Ostavio je jasne instrukcije svojim naslednicima o tome kako treba da vode fabriku koja nosi njegovo ime.
